Финансирање трошкова изборне кампање уређено је Законом о финансирању политичких активности („Службени гласник РС“, бр. 43/11 и 123/14).
За финансирање трошкова изборне кампање за парламентарне или председничке изборе, учесник на изборима (политичка странка, коалиција политичких странака или група грађана) може да користи средства прикупљена из јавних и приватних извора.
У сврху прикупљања и трошења средстава за финансирање изборне кампање, учесник на изборима мора да поседује посебан рачун, који је дужан да отвори пре проглашења његове изборне листе, односно његовог председничког кандидата. Сва плаћања трошкова изборне кампање могу се вршити искључиво са тог посебног рачуна.
Што се тиче прикупања средстава из приватних извора, мора се водити рачуна да максимална вредност давања на годишњем нивоу које једно физичко лице може дати учеснику на изборима за финансирање изборне кампање износи највише 20 просечних месечних зарада, док је у случају правних лица тај износ највише 200 просечних месечних зарада.
Када је у питању финансирање трошкова изборне кампање из јавних извора, односно буџета Републике Србије, да би учесник на изборима могао да добије та средства неопходно је да, прво, приликом подношења изборне листе, односно предлога председничког кандидата, Републичкој изборној комисији преда и изјаву да жели да користи средства из јавних извора за финансирање трошкова изборне кампање.
Републичка изборна комисија прикупља те изјаве од учесника на изборима и прослеђује их Министарству финансија на даљу надлежност, чиме се исцрпљује улога Републичке изборне комисије у погледу примене Закона о финансирању политичких активности.
У даљем поступку, надлежне институције су Министарство финансија, које врши обрачун и трансфер средстава из буџета учесницима на изборима, и Агенција за борбу против корупције, која врши контролу трошкова изборне кампање након спроведених избора.
Други услов да би учеснику на изборима била уплаћена буџетска средства за финансирање трошкова изборне кампање јесте да је учесник на изборима положио тзв. „изборно јемство“, у вредности средстава која треба да му буду уплаћена из буџета. Изборно јемство се полаже код Министарства финансија и може се састојати у полагању готовог новца, банкарске гаранције, државних хартија од вредности или у стављању хипотеке за износ јемства на непокретној имовини лица које даје јемство.
За покривање трошкова изборне кампање држава издваја износ од 0,07% пореских прихода буџета Републике Србије.
Расподела ових средстава се разликује у зависности да ли су у питању парламентарни или председнички избори.
На парламентарним изборима, 20% буџетских средстава намењених покривању трошкова изборне кампање распоређује се, пре одржавања избора, у једнаким износима свим учесницима на изборима који су дали изјаву да ће користити средства из јавних извора.
Преосталих 80% средстава из буџета се додељује учесницима на изборима који су освојили посланичке мандате, сразмерно броју освојених мандата, без обзира на то да ли су користили средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање.
Што се тиче председничких избора, учесницима на изборима који су дали изјаву да ће користити средства из јавних извора пре одржавања избора се распоређује 50% буџетских средстава, такође у једнаким износима. Расподела преосталих 50% средства зависи од тога да ли је председник Републике изабран на првом или поновљеном гласању (тзв. први и други круг избора). Ако председник Републике буде изабран у првом кругу избора, свих преосталих 50% буџетских средстава се додељује предлагачу кандидата који је изабран, без обзира на то да ли је користио средства из јавних извора. Ако председник Републике буде изабран у другом кругу избора, преосталих 50% буџетских средстава се у једнаким износима, пре одржавања другог круга, уплаћују предлагачима кандидата који учествују у другом кругу, такође без обзира на то да ли су користили средства из јавних извора.
Након одржаних избора, учесник на изборима је дужан: